У оквиру 9. НОЋИ МУЗЕЈА у Музеју позоришне уметности „претпремијерно“

ОЛИВЕРА МАРКОВИЋ

Оливера Марковић (1925-2011) одиграла је око 150 улога у позоришту, 50 на филму, учествовала је у стварању најбољих домаћих ТВ серија.
Разнородни таленти врсне уметнице биће представљени музичким програмом, који ће подсетити на Оливеру Марковић као певачицу, као и пројекцијама култних филмова:

„Мајстори, мајстори“ у 21:00 и
"Сибириска Леди Магбет" у 23:00

Аутор изложбе Мирјана Одавић, музејски саветник

Свечано отварање изложбе је у понедељак, 21. Маја 2012. у 19:00 сати

Изложбу отвара Власта Велисављевић
Уводна реч Ксенија Радуловић и Мирјана Одавић

Дива српског и југословенског Оливера Марковић, рођена је 3. маја 1925. године у Београду, као друго од четворо деце Велизара Ђорђевића и мајке Олге Новаковић - Чехиње из Прага.
Љубав према театру показивала је још у најранијем детињству (са девет година оснива своју „позоришну трупу“ у којој је главна глумица, редитељ, писац, управник). У окупираном Београду (1941/44), са групом вршњака - гимназијалаца и студената почиње да спрема представе на Коларчевом универзитету и у београдским становима. После рата постаје члан Омладинског, па Академског позоришта.1948. уписује се у Позоришну академију, класа Мате Милошевића. Студира заједно са Даницом Аћимац, Предрагом Лаковићем, Ђузом Стојиљковићем, Олгом Станисављевић, Властом Велисављевићем и другима.
Већ следеће године улази у Београдско драмско позориште, где убрзо, захваљујући свом изузетном, разноликом и преобилном таленту постаје главни носилац репертоара. Учествујући у стварању „златног доба“ овог театра, Оливера Марковић пружила је неколико незаборавних бравура, као што су њена Меги у Мачки на усијаном лименом крову, Маша у Три сестре, Катарина у Укроћеној горопади...
Богатство глумачког умећа Оливере Марковић долази до изражаја и у Народном позоришту у Београду, чији стални члан постаје 1967. а где остварује преко тридесет улога, од којих се многе још памте. Споменимо само неке: Дарја у Тихом Дону, Коштана у Коштани, Агафја у Женидби, Мајка Храброст у Мајци Храброст и њена деца...
2. јула 2011. умрла је Оливера Марковић, шармантна, скромна, ненаметљива, глумица изузетне снаге и енергије, огромне сугестивности, са широком лепезом емотивних стања у грађењу односа са различитим карактерима, одиграла је велики и разноврстан репертоар, који броји близу стотину улога. Била је: заводница, сељанка, дама, краљица, комичар, трагичар, певач, играч, али никад изнад осталих, увек равноправан и веран пратилац партнерове игре. Миљеница публике и критике.

Погледајте галерију слика >>>

Удружење балетских уметника Србије и
Музеј позоришне уметности Србије


Примабалерина, Вера Костић, као јака сценска личност, виртуозном техником, изразитим темпераментом и екстравагантношћу улога, носила је врхунски класични репертоар, одражавајући несвакидашњу уметничку индивидуалност. Трагалац за неконвенционалним изразима и формама, и њихов творац, Вера Костић је пре свега била кореограф драмских балета, познавалац и сликар људске драме. Обједињујући неокласични балетски израз са савременим играчким правцима, наступајући са новим темама и оригиналним виђењима, Вера Костић је експресивним играчким језиком транспоновала унутарње емоције ликова, а адекватним метафоричним језиком трагичне, често апсурдне ситуације.

Сећајући се велике уметнице, о њеном раду и специфичном кореографском изразу говориће њене дугогодишње колеге и сарадници:

Лидија Пилипенко
Вишња Ђорђевић
Магдалена Јанева
Соња Вукићевић
Соња Лапатанов

Уводна реч: Ксенија Радуловић, директорка Музеја

Петак, 20. април 2012. у 19 сати


Овим догађајем се наставља циклус вечери посвећен истакнутим балетским уметницима, које ове две институције организују од 1996. године у оквиру циклуса Позориште у сећању савременика. Уједно, ово је један од програма којима УБУС у 2012. години обележава 50 година постојања.

Погледајте галерију слика >>>

Поетика немачке романтичарске трагедије

аутор др Светислав Јованов

Тематски оквир ове студије је истраживање феномена субјекта и жанра, конкретан предмет представља однос између јунака (манифестације субјекта) и судбине (манифестације поретка) у трагедији као жанруpar excellence – и то на примеру њеног последњег целовито оствареног обрасца – немачке романтичарске трагедије. У уводном делу аутор формулише опште методолошке поставке теорије жанра, а потом даје историјско-критички преглед основних елемената и односа у жанровским обрасцима античке и Шекспирове трагедије. У средишњем делу студије, анализирају се елементи јунака и универзалног поретка или судбине – релација трагичког сукоба – у репрезентативним трагичким остварењима немачког романтизма: Егмонту Јохана Волфганга фон Гетеа, Валенштајну Фридриха Шилера и Дантоновој смрти Георга Бихнера. Циљ студије Светислава Јованова је да се покаже како су трагичари немачког романтизма – тежећи да, с једне стране, прикажу сукоб модерног трагичког јунака као потпуно аутономне, слободне и самосвесне индивидуе с историјом као новом судбином, а да, с друге стране, за уобличење таквог сукоба искористе обележја јунака и судбине типична за античку и шекспировску трагедију – одлучујуће утицали на развој и перспективе модерне трагедије, а тиме и на модерно схватање субјекта и жанра.

Учествују
др Љиљана Пешикан Љуштановић, проф. на Филозофском факултету у Новом Саду
др Иван Меденица, проф. на Факултету драмских уметности у Београду,
др Миливоје Млађеновић, директор Стеријиног позорја
Ксенија Радуловић, директорка Музеја

Уторак, 17. април 2012. у 19 сати

Погледајте галерију слика >>>

поводом 150 година од рођења велике драмске уметнице

Аугуста Велика Вела Нигринова (1. XI 1862, Љубљана – 18. XII 1908, Београд), по великој уметничкој вредности и по снажном дејству на целу историјску епоху, нарочито на развој глуме крајем XIX и почетком XX века, заузимала једно од најважнијих места у историји српског позоришта. Нигринова је свемоћно владала београдском сценом и била називана српском Саром Бернар. Врло прилагодљива, искрено је заволела српску средину. За време српско - бугарског рата 1885. радила је свесрдно као добровољна болничарка и шила рубље за српске војнике и рањенике. Изнурена напорним радом, сагоревајући из једне у другу улогу великог репертоара умрла је у 45-ој години. Њена смрт била је један од најпотреснијих догађаја тога доба у српској престоници.

аутор изложбе Олга Марковић, музејски саветник

четвртак, 29. март, 19 сати

изложбу отвара Милан Предан,
опуномоћени министар Амбасаде Републике Словеније у Београду;
учествују
Олга Милановић,
Горица Поповић и
Ксенија Радуловић

Погледајте галерију слика >>>

Нови превод - Гордан Маричић

Драма која се без комплекса бави Едиповим комплексом, у новом преводу Гордана Маричића. Ово издање припремила је Издавачка кућа "Конрас" у сарадњи са Француским културним центром у Београду.

"Чувен као ретко који писац, хваљен и нападан, Кокто ће по свој прилици тек са годинама стећи у француској књижевности место које му припада. Тек кад буде заборављен као шарени харлекин, јасније ће се у својој лепоти и снази указати као писац" - М. Павловић

Учествују:
Зоја Бојић - историчар уметности,
Нина Савчић - филолог,
Милица Симић - преводилац и
Гордан Маричић
Одломке из књиге чита Данијела Угреновић - глумица


Понедељак, 19. март 2012. у 19 сати

Погледајте галерију слика >>>

"Током играчке каријере Вучић се истицао складношћу своје фигуре, лаким скоковима и нечујним доскоцима, искреним вајањем сваке своје улоге у чијем се изванредном низу посебно истицао романтични, топао и искрен лик Дон Хозеа, за којег је и он и љубитељи његове отмене и осећајне игре сматрали његовом најбољом креацијом.
Био је изузетно поуздан партнер највећим балеринама наше сцене, а памти се у аналима Народног позоришта да је са чувеном руском балерином Наташом Бесмертновом одиграо , само после једне пробе, уз њене похвале захвалности, Зигфрида у Лабудовом језеру." (М. Зајцев)
Сећајући се истакнутог балетског уметника, о његовом раду и тумачењу насловних улога, говоре:
Соња Лапатанов,
Вишња Ђорђевић,
Лидија Пилипенко,
Милица Зајцев и
Милица Бјелић
Уводна реч Ксенија Радуловић, директорка Музеја

петак, 2. март 2012. у 19 сати

Вест постављена: 28.02.2012

У овом броју Театрона објављујемо други и завршни део темата Ново политичко позориште, започет у претходном броју. У том контексту објављујемо текстове о ауторским опусима Б. Србљановић, М. Марковић, разговор с драмским писцима нове генерације (М. Пелевић, М. Богавац. Ф. Вујошевић), прилоге о документарном театру, репертоарским ангажманима, платформи Теорије која хода.
Поред осталих прилога, представљамо и драму Гребање (или како се убила моја бака) младе списатељице Тање Шљивар, добитнице Михизове и награде Слободан Селенић за најбољу дипломску драму на Факултету драмских уметности у Београду.

понедељак, 20. фебруар 2012. у 19 сати

Учествују:
Теофил Панчић,
Филип Вујошевић,
Иван Меденица и
Ксенија Радуловић

Вест постављена: 26.02.2012

"Позориште у мојој школи", радионице и пратећа изложба

Пoзивамо Вас на представљање радионицa и отварање пратеће изложбе "Позориште у мојој школи" Музеја позоришне уметности Србије, ауторке Ирине Стојковић Кикић, у среду 28. децембра у 19 сати (Господар Јевремова 19, Београд).

Пројекат је намењен ученицима и професорима основних и средњих школа, а осмишљен је са намером да подстакне читање и разумевање драмских дела обухваћених обавезном лектиром.

Изложба обухвата фотографије, сценографске и костимографске скице и плакате из тридесетак одабраних представа и представља позив професорима и ученицима да нам се придруже, да заједнички одаберемо радионице које ће највише одговарати њиховим жељама и потребама, а истовремено и задовољити захтеве задате градивом предвиђеним школским програмом.

Изложбу отвара Ксенија Радуловић. Учествују Татјана Жигић, професор Филолошке гимназије у Београду и ауторка.

Поставка ће бити отворена од 28. децембра 2011. до краја марта 2012. године.

Погледајте галерију слика >>>

Музеј позоришне уметности Србије, са повременим прекидима, од 1960. године издаје у библиотеци „Драмска баштина“, најпре, сва извођена, а до сада необјављена драмска дела писана на српском језику, као и она објављена у недоступним часописима или у малим, раритетним тиражима, како би их учинио доступним савременим љубитељима драмске књижевности и позоришне уметности.
"Сва наша позоришта била су и јесу свесна важности домаће драме. За разлику од стране , која, чак и кад је најбоља, остаје донекле туђа и нашем гледаоцу и нашем извођачу"... (С. А. Јовановић)

У XIII колу, у пет књига, објављујемо следеће ауторе и драме:
Мојсије Живојиновић, "Скитничка конфузија" или "Несторово покајање"
Милан Јовановић Морски, "Несуђени"
Мита Калић, "Обмана"
Сремац и Брзак, "Ивкова слава", по приповеци С. Сремца
Александар Илић, "Кабарет Код две хемисфере"

У промоцији учествују приређивачи драма:
Марта Фрајнд, Горан Максимовић, Станиша Војиновић
Олга Марковић – уредник библиотеке
Ксенија Радуловић директор Музеја

промоција је у понедељак, 10. октобра у 19 сати

Погледајте галерију слика >>>

Компанија "Новости" и Музеј позоришне уметности Србије позивају Вас да присуствујете свечаном уручењу наградa проглашених одлуком жирија на 56. Стеријином позорју:

"Зоран Радмиловић" за глумачку бравуру – НИКОЛА ЂУРИЧКО
за улоге у представи Метаморфозе, текст: по Овидију, Александар Поповски, Јелена Мијовић, режија Александар Поповски, Југословенско драмско позориште, Београд

"Зоран Радмиловић" за епизодну улогу – НЕБОЈША ИЛИЋ
за улогу Жаркића Дупедавца у представи Пазарни дан Александра Поповића, режија Егон Савин, Позориште Атеље 212 Београд

жири: Ксенија Радуловић, театролог, Београд (председник), Даринка Николић, позоришни критичар, Нови Сад, Зорица Пашић, новинар, Београд



Уручење награда je у понедељак, 03. октобра 2011. у 19 сати

Погледајте галерију слика >>>

Разговори писца и глумице
портрет Ђорђа Лебовића ауторке Злате Лебовић – драмске уметнице, равноправног саговорника и животне сапутнице писца Ђорђа Лебовића

Издање Позоришног музеја Војводине из Новог Сада

среда, 28. септембар 2011. у 19 сати

уводна реч
Биљана Нишкановић, уредник
о књизи говоре
Иван Ивањи, Јован Ћирилов, Филип Давид,
Јовица Аћин, Марко Манојловић и аутор
одломке из књиге чита:
Павле Пекић

"После сјајног, узбудљивог и потресног аутобиографског романа Семпер идем,
објављеног постхумано, ево сада смо добили још једну изузетну и драматичну исповест писану у облику дијалога, разговор између Ђорђа Лебовића и његове супруге, глумице Злате Лебовић. Из овог разговора можемо сазнати много непознатих детаља о Лебовићевој породици, његовом одрастању, али такође и о ужасима у једном од најстрашнијих логора смрти (Аушвиц), о томе како су настале његове антологијске драме и приче (неке још не објављене), приче о животу и смрти, о добру и злу, све испричане без патетике, без апстракција, дубоко животне, непорециво истините. "
Филип Давид

Вест постављена: 21.09.2011

аутор књиге Наталија Вагапова

промоција се одржава у уторак, 20. септембра у 12:00 сати

говоре
Јован Ћирилов
Ксенија Радуловић
и ауторка

О КЊИЗИ
Сећам се како је у сезони 1968/1969. Москву и тадашњи Лењинград, сада Санкт Петербург, уздрмао Атеље 212 са својим, за тадашњу руску – совјетску, публику, апсолутно новим, модерним репертоаром, а на челу са славном Миром Траиловић. За то гостовање Атељеа 212, писала сам уводни чланак за програм. Упознала сам Миру и њене глумце. Тада сам сазнала и за Битеф. Тада је настао мој животни театролошки сан – написати књгу о Битефу. Међутим, из познатих идеолошких разлога, остварење тог сна трајало је дуго. Таква „сумњива“ тема, везана за један са више страна слободан и слободарски фестивал, није могла да опстане у плану државног института. Нисам губила време. Радила сам на ,,мирнијим” темама, али сам се успут, у септембру провлачила кад год сам могла. Долазила сам у Београд у саставу делегација, на академске студије и тако даље. Наша, совјетска, углавном руска позоришта, ипак су све чешће била виђена на Битефу, где су освајала гран при и друге награде. Све сам то описивала за руске читаоце, који нису били толико упознати са међународном ситуацијом. Моја књига је упућена данашњим Русима – студентима театрологије, који тада још нису били ни рођени. Биће ми драго ако осете атмосферу тих година када је готово све било забрањено, а ипак се живело и пркосно и весело. То осећање су наши позоришни људи тада доносили из Београда и свако озбиљно позориште се старало да покаже своју продукцију Јовану Ћирилову кад је он, као стручњак за источни правац Битефа, долазио код нас.
Посебно поглавље у књизи посвећено је политичком театру различитих земаља, од 60-их до 90-их година. Затекла сам и позориште отвореног политичког протеста, и такозвану митолошку драму са протестним подтекстом као и поставке класике са пуно алузија и многе друге форме друштвеног ангажмана у сценској уметности. Све сам то могла да видим после Горбачовљеве перестројке у СССР-у. Тема Битефа добила је своје место у званичном плану нашег института. После сваког од мојих путовања у Београд, настао би нов чланак за московску штампу. Мира и Јован су стекли поверење у мене, и то ми је дало импулс за даљи рад. Све што сам могла лично видети на Битефу, и постмодерна, и класика на нов начин, и кореодрама, и нови „театар суровости” и префињени пост-постмодернизам – описано је и анализирано у шест поглавља моје књиге. Нисам ни покушавала да будем непристрасна. Ако се читалац не сложи са неким од мојих оцена, то је његово право. А моје је право да изнесем своје мишљење. Најобјективнији део књиге садржан је у хронолошким таблицама, у којима сам настојала да прикажем Битеф на фону – или у склопу – светских културних и политичких догађаја, укључујући и бурну историју Балкана. Прича је допуњена скромним, црно-белим сликама. Штета што нису тако луксузне као оне у српском издању, чији је уредник Јован Ћирилов а дизајнер Слободан Машић. Ипак, и те црно-беле могу да дочарају импресију о представи. За Битеф је везан један од најсрећнијих периода мог живота који, надам се, неће бити завршен публикацијом ове студије. У једном од својих интервјуа, назвала сам Битеф позоришном лабораторијом Европе. Заиста, поред дивних представа велемајстора европске режије, овде се озбиљно а ненаметљиво спроводи високопрофесионална театролошка делатност. Уметност формирања програма сваке године, округли столови, интерактивни рад са публиком, дивни каталози и, најзад, састављање свакодневних билтена – све то представља један, природним путем настао систем, који заслужује да буде цењен и чуван. Не могу да не поменем два стална посматрача Битефа, Владимира Стаменковића и Мухарема Первића. Њихове студије не може заобићи ниједан историчар Битефа, као ни београдског културног живота у целини.
Наталија Вагапова

Вест постављена: 16.09.2011

пратећи програм 45. Битефа
Изложба обухвата фотографије из двадесетпет одабраних представа, хронолошки пратећи четрдесетпет година фестивала и систематске промене и новине у светском позоришту, преламајући их кроз разне видове театарских екстрема, показује нам истовремено границу померања људске перцепције у разним друштвеним околностима и суноврат цивилизације, указујући на чињеницу да је Битеф био и остао синоним за експериментално у позоришној уметности и да се његово вишедеценијско трајање посматра као процес развијања модерног позоришта.

аутор изложбе Александра Милошевић, виши кустос

изложбу отвара ИВАН МЕДЕНИЦА
говоре
КСЕНИЈА РАДУЛОВИЋ
ЈОВАН ЋИРИЛОВ

отварање у среду, 14. септембра 2011. у 18 сати

Вест постављена: 14.09.2011

Ново политичко позориште – наслов је темата новог броја часописа Театрон. У савременом добу, ако жели да активно делује, театар треба да преиспитује властите уметничке стратегије. Више није довољно да се критички покрећу социјално-политички проблеми, већ је неопходно искушавати и саму театарску ситуацију, рецимо у односу глумаци - публика: уместо класично схваћеног појма политичког позоришта, постоји и постдрамска политичност театра, како је види Ханс - Тис Леман.
Непосредан повод за покретање ове теме је компаративно искуство у региону (рецимо, представе редитеља Оливера Фрљића и Борута Шепаровића у којима се проблематизују нека од најосетљивијих питања савремене Хрватске). Аутори темата су Иван Меденица, Наташа Говедић, Ана Вујановић, Оливер Фрљић, Андреа Томпа, Примож Јесенко, Атила Антал.
Поред осталих рубрика, у новом Театрону објављена је и једна од најпознатиојих драма Томаса Бернхарда, Театармахер, у преводу Дринке Гојковић.

петак, 8. јули 2011. у 19 сати
учествују:
Дринка Гојковић
Ксенија Радуловић
Иван Меденица

Вест постављена: 11.07.2011

Музеј позоришне уметности Србије представља театролошку студију Класика и њене маске, модели у режији драмске класике, аутора Ивана Меденице – професора, театролога и позоришног критичара. Издавач књиге је Стеријино позорје.

У промоцији учествују:
проф. Светозар Рапајић
проф. др Новица Милић
Светислав Јованов – уредник издања
аутор

понедељак, 13. 06. 2011 у 19 сати

"Поузданим методолошким приступом, ослањајући се, најчешће дијалектички и полемички, на обимну научну литературу, Меденица успоставља чврсту теоријску, али могло би се рећи и драматуршку конструкцију свог истраживања. Сходно научном императиву анализе и синтезе, па самим тим и потребом за распоређивањем и класификовањем материје која се истражује, он конституише сопствену типологију модела у режији драмске класике... Иако његова књига представља и дијалог са ауторитетима савремене театрологије, он не пада у замку неких, пре свега француских теоретичара, који своје тезе постављају као неку Прокрустову постељу, очекујући да се материја коју обрађују прилагоди, чак и насилно, њиховој теорији, уместо да то буде обратно. За Меденицу је предмет изучавања важнији од метода, па зато он примењује метод који је флексибилан и еластичан, без аподиктичних тврдњи, схватајући позориште као живу материју, која не нуди дефинитивне одговоре, али вечно поставља питања. Из свих ових разлога његова књига није само од научног интереса. Она може бити од значаја за различите практичне театарске посленике, пре свега редитеље, али и сценографе, костимографе, глумце, а пре свега за младе позоришне уметнике, којима може помоћи у расветљавању огромне разноликости у путевима савременог стварања, али и у освешћивању сопственог позоришног пута."
Светозар Рапајић

Вест постављена: 10.06.2011

Александар Петровић (Н. Бакланова - " Успаванка")
Милош Ђорђевић (Глинка - "Ветар шуми", Корели - "Гавота")
Војин Даутовић (Кусевицкиј - "Хумореска", Капуци – Концерт, први и други став)
Анђела Јовановић (Димитреску - "Сељачки плес")
Невена Станић (Капуци - концерт, први и други став; Новосел - Капричо бр.5)

специјална гошћа концерта
Ленка Милојевић, виолина (Чајковски - Наполитанска игра)
корепетитор Наташа Недељков

понедељак 23. мај 2011. почетак у 19:00 сати

Александар Миљковић(1975) студирао је контрабас у Београду, Америци, Шведској; постдипломске студије у Шпанији. Одржао је више солистичких концерата и јавних наступа у Србији и другим земљама. Посебно се издваја концерт у Бечу уз подршку Министарства Културе Републике Србије. Предаје контрабас од 2002. у Музичкој сколи "Станковић". Његови ученици одржали су више солистичких концерата од којих се издвајају они у СКЦ - у, Културном Центру Београда, на Маракани - стадиону ФК Црвена Звезда… Његови ученици похађају многе престижне академије широм света.

Погледајте галерију слика >>>

У оквиру манифестације "Ноћ музеја" у Музеју позоришне уметности Србије је отворена колективна изложба студената Факултета примењених уметности из Београда под називом "Како настаје позоришни плакат". За ту прилику формирана је интерактивна радионица у којој су посетиоци изложбе могли да учествују, заједно са студентима Академије, у изради идејног решења плаката.
Изложба приказује студентске радове осмишљене за Међународни фестивал позоришта за децу у Суботици.

ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ И РАДИОНИЦЕ 14. МАЈА У 18 САТИ

Погледајте галерију слика >>>

"Стваралаштво Славимира Стојановића одавно је превазишло оквире наше средине. Његова професионална биографија укључује више од две стотине међународних награда и признања, излагање у галеријским просторима, као и радове који су до сад постали део колекција неколико светских музеја. Музеј позоришне уметности Србије има привилегију да представи прву самосталну изложбу Славимира Стојановића у једној музејској институцији."(К. Радуловић)

"Позоришни плакат Славимира Стојановића, ипак и пре свега, одраз је врхунског дара и огромне ауторске моћи, лишене површне сујете. Уосталом, довољно је видети запањена, озарена, замишљена лица посматрача пред Југословенским драмским позориштем, док одгонетају емоционалне ребусе Славимирових плаката". (Г. Стојановић)

Изложбом су обухваћени најкарактеристичнији позоришни плакати представа београдских театара: Како вам драго, Записи из подземља, Чекајући Годоа, Федрина љубав...

ОТВАРАЊЕ У ЧЕТВРТАК, 24. МАРТА у 19:30

изложбу отвара Горчин Стојановић
уводна реч Ксенија Радуловић, директор Музеја

Погледајте галерију слика >>>

Постредитељско позориште и / или нове редитељске праксе II

Учествују:
АЛЕКСАНДРА ЈОВИЋЕВИЋ
КСЕНИЈА РАДУЛОВИЋ


... Основна хипотеза темата, заснована на примерима из праксе представљеним овде, је да је позориште прошло дуг пут и трансформацију од такозваног редитељског позоришта 20. века до такозваног постредитељског или још прецизније, не-редитељског позоришта на почетку 21. века. У целокупном темату се такође разматра и отворено питање недостатка концепта за естетске, етичке, политичке, економске и теоријске импликације које овај феномен представља. Закључци се заснивају на интервјуима са савременим редитељима, кореографима, визуелним и перформанс уметницима, без обзира на то да ли њихов рад на одговарајући начин потпада у категорију позоришне режије, или управо због тога што њихов рад представља веома јаку критику неких конститутивних елемената традиционално дефинисане позоришне режије...
(одломак из Уводника)

Вест постављена: 28.12.2010

Уместо класичне прославе јубилеја – 60 година од оснивања – Музеј позоришне уметности Србије организује радно обележавање шест деценија постојања: презентацију електронске базе података позоришта у Србији, пројекта који обједињује све релевантне податке и грађу везану за позоришни живот у Србији, од професионалних почетака до данас.
База обухвата све сегменте театарске уметности (личности, репертоаре, фестивале) и музејску грађу. До сада су унети подаци везани за једанаест и по хиљада театарских личности, четири и по хиљаде представа, дигитализован је целокупан фонд од двадесет хиљада позоришних критика из Хемеротеке Музеја, а у току је процес дигитализације Збирке програма и плаката. Већ сада можете погледати преко четири стотине дневних листа београдског Народног позоришта из периода после Првог светског рата.
Овај пројекат представља информациону историју позоришта смештену у савремени дигитални домен, својеврсну спрегу реалног и виртуелног музеја.

Презентација „Како настаје дигитални музеј?“
понедељак, 29. новембар 2010. у 12 сати

Небојша Брадић, министар културе Републике Србије
Ксенија Радуловић, директор Музеја позоришне ументости Србије
Ирина Стојковић Кикић, аутор и координатор пројекта
Милан Милошевић, сарадник

Вест постављена: 01.12.2010

Изложбом "Љуба Тадић - краљ глуме" Музеј позоришне уметности Србије обележава тридесет година од прве доделе "Добричиног прстена" једном од најистакнутијих глумаца српског театра.

Истовремено, Музеј се одужује овом великану српског глумишта приређујући прву изложбу којом су обухваћене све најзначајније улоге и представе Љубе Тадића. Изложба је употпуњена одговарајућим каталогом и отвара се на петогодишњицу његове смрти (28. 10. 2005). Поред изложених експоната биће приказани и инсерти из неких од представа. Уводну реч ће дати Ксенија Радуловић директор Музеја.
О Љуби Тадићу и његовом делу говориће: Петар Краљ, Славољуб Ђукић и Предраг Бајчетић. Изложба ће бити отворена у четвртак, 28. октобра у 19 сати у Музеју позоришне уметности Србије, Господар Јевремова 19.

аутор изложбе Мирјана Одавић, виши кустос

Погледајте галерију слика >>>

Музеј позоришне уметности Србије , поводом дана рођења Љубомира Муција Драшкића, представиће у понедељак, 21. 06. 2010. на Великој сцени Атељеа 212 монографију о овом уметнику, редитељу и дугогодишњем управнику позоришта Атељеа 212. Издавач књиге је Музеј позоришне уметности Србије, а реализацију монографије омогућило је Министарство културе Републике Србије. У промоцији учествују: Кокан Младеновић, Ксенија Радуловић, Рената Улмански, Светлана Бојковић, Небојша Брадић, Петар Краљ и Гордан Кичић.

Монографија Муци - Љубомир Драшкић или живети у позоришту аутора Феликса Пашића је несумњиво посебне вредности јер је настала из дугогодишњег бављења овим великаном српске и југословенске режије. Љубомир Драшкић је рођен 20. 06. 1937. у Загребу. Четврту (мушку) гимназију у Београду завршава 1955. После две године бављења глумом у Академском позоришту, 1957. је примљен на Академију за позоришну уметност у Београду, на студије режије у класи професора Вјекослава Афрића. Као студент асистира Бојану Ступици у припреми Диренматове Посете старе даме , па Опере за три гроша... Бојан нагло напушта ЈДП, а Муци , по Бојановој жељи, доводи Оперу до премијере. Изванредан почетак дуге и успешне редитељске каријере настављене на матичној сцени Атељеа 212, као и на другим сценама (укупно 82 позоришне режије) која је трајала све до смрти 24. 01. 2004.

Остаће упамћен по режијама: Картотека , Ружевич, 1962; Краљ Иби, Жари, 1964; Радо иде Србин у војнике, Ћосић, 1969; Пурпурно острво, Булгаков, 1972; Маратонци трче почасни круг иРадован III, Ковачевић, 1973... па све до последње режије, Грађанин племић, Молијер, 2003.

Вест постављена: 27.10.2010

Аутор изложбе и каталога Снежана Ковачевић

Основна поставка изложбе обухвата костимографске, сценографске скице и дигиталне принтове костима, откривајући нам магију рађања позоришног костима и његове метаморфозе од замисли до коначне реализације. Специфичност поступка Снежане Ковачевић огледа се у креирању више дигитализованих верзија, идејних решења, једног истог костима. Изложба је отворена у оквиру манифестације Ноћ музеја, 15. маја 2010. године, а ауторка је том приликом јавно, пред публиком креирала костиме.

Снежана Ковачевић
Рођена 20. јануара 1955. у Ужицу. У родном граду 1974. завршила Гимназију, природно - математичког смера; Факултет примењене уметности у Београду, одсек Костимографија у класи професора Анђелке Слијепчевић завршила 1980. Прве две године студирала вајарство на истом факултету.
Говори енглески, руски и француски језик и служи се италијанским и шпанским. Боравила у Паризу и Милану усавршавајући се и радећи као модни креатор.
Радила : 1981. у „Таратексу“ у Бајиној Башти као модни креатор; од децембра 1981. ради у Народном позоришту у Ужицу као костимограф; у Уметничкој школи у Ужицу по оснивању радила као професор на одсеку Стилски кројачи три године; радила краће филмске форме са редитељима: Драган Кресоја, Милија Животић итд.
Урадила до сад најмање 150 представа (за неке од њих и сценографију) у Ужицу, Крагујевцу, Сомбору, Београду, Шапцу, Тузли, Прибоју, Гњилану, Книну, Новој Вароши, Зрењанину, Крушевцу, Чачку, Приштини, Ужгороду (Украјина), Херцег Новом; повремено се бавила модом, сликарством и графичким дизајном.
Члан УЛУПУДС-а, УЛУУ-а и Удружења драмских уметника Србије. Више пута учествовала на групним изложбама и Салону Удружења ликовних уметника Ужица. Имала две самосталне изложбе: август 1997. у Београду у простору „Валенсина Лтд“ и у холу Народног позоришта у Ужицу – новембар 1997, као пратећи програм „Југословенског позоришног фестивала“. Добитница многобројних награда.

Вест постављена: 27.10.2010

Аутор изложбе и каталога Александра МИЛОШЕВИЋ, кустос

У Музеју Позоришне уметности Србије, Бранка Веселиновић, бивши амбасадор УНИЦЕФ-а, отворила 05. новембра, у 19 сати, изложбу Хуманитарне представе и концерти у српским позориштима до 1945. Аутор изложбе и каталога је Александра Милошевић.
Још од XIX века, у позоришном животу Срба присутна је једна друга страна, дубоко повезана са људским осећањем да користи народу путем своје уметности – да дарује у хуманитарне сврхе. Најстарији сачуван плакат у хуманитарне сврхе према Збирци позоришних програма и плаката Музеја позоришне уметности Србије је руком писан плакат у боји и датира из 1861. године: у башти г. Јосифа Станковића у Будиму, играна је представа ”Инкогнито” у корист Српског народног позоришта у Новом Саду.

Иако животи уметника и самих позоришних кућа и трупа нису одисали луксузом како се веровало, држали су достојанствао, висок ниво и углед, бојећи своје стваралаштво несебичном племенитошћу за своје колеге, за унесрећене, сиромашне, оштећене у поплавама и сл. У томе су учествовала професионална позоришта, школске драмске трупе, дилетанти, разне непрофесионалне сцене, дружине, путујућа позоришта. Један од сачуваних примера несебичног и успешног деловања у току првог светског рата представља пример Аматерског позоришта из Горњег Милановца, 1917. година.

Преглед позоришних представа, концерата и манифестација који су од XIX века до 1945. приређивани у хуманитарне сврхе различитим поводима и на разним сценама, потврђује да је позориште развијало племениту страну своје уметности, утирући пут и модерним временима.

Вест постављена: 16.08.2011

Aутор Олга Марковић, кустос саветник

Изложбом Меша Селимовић у позоришту, Музеј позоришне уметности Србије обележава сто година од рођења једног од наших најистакнутијих књижевника. Изложбом су обухваћене најзначајније драматизације и инсценације романа Дервиш и смрт и Тврђава. Изложбу ће отворити Небојша Брадић министар за културу Републике Србије. Уводну реч ће дати Ксенија Радуловић директор Музеја, као и ауторка изложбе Олга Марковић, музејски саветник. Драмски уметник Љубомир Бандовић казиваће поједине одломке из дела Меше Селимовића. Изложба је употпуњена одговарајућим каталогом. Током вечери биће приказани на видео екранима делови представе Дервиш и смрт, и Тврђава Крушевачког позоришта у адаптацији и режији Небојше Брадића, као и представа Народног позоришта из Београда, Дервиш и смрт, у режији Егона Савина.

Вест постављена: 16.08.2011